СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ

Споменик Јожефу Кишу (1748-1813) обележава гробно место идејног твораца и пројектанта Великог Бачког канала. Овај споменик на Шлајсу код предводнице представља један од најстаријих очуваних споменика у Врбасу.

Споменик српским гуслама, откривен 2019. године, дело је локалног уметника Љубисава Срдановића. Израђен је поводом уписивања певања уз гусле на UNESCO листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, чему су допринели општина Врбас и локална удружења гуслара.

На гробу омиљеног врбаског свестраног уметника и сликара Јожефа Пехана, његов пријатељ Ференц Међеши израдио је надгробни споменик у виду тужне музе.

Споменичко наслеђе Првог светског рата представљено је спомен плочама на више локација. На самом улазу у Српску православну цркве постављена је спомен плоча са именима погинулих становника Врбаса ове вероисповести, док су спомен плоче које комеморишу погинуле становнике немачке националности постављене унутар Протестантских цркава у центру града. Занатлијска корпорација је у амфор капији свог Занатског дома поставила спомен плочу на којој се налазе имена погинулих чланова овог еснафа свих националности.

Споменичко наслеђе Другог светског рата представља неколико споменика. Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора подигнут је 1951. године поводом обележавања 10. годишњице почетка устанка против фашизма, чије постављење је довело до уређења околног простора у парковску површину. Споменик погинулим војницима Црвене Армије приликом ослобођења Врбаса 20. октобра 1944. године, обновљен је 2010. године. Споменик Црвеноармејцима или још називан и Руски споменик, првобитно је подигнут 1946. године и представља један од ретких обновљених споменика руским савезницима из Другог светског рата. Сећање на погинуле Јевреје, становнике Врбаса, чини споменик изграђен од једног стуба срушене Синагоге у Врбасу постављен 1980-их година. Овде се убрајају и споменици посвећени локалном палом борцу Иси Секицком и народном хероју Сави Ковачевићу.